Istorija će pamtiti Srbe kao narod koji se uvek bunio protiv agresora, kojeg je uvek bilo lako podbuniti da, u ime ponosa, ne razmišljajući srlja i gine.

Samo nama može pasti na pamet da se oružano, da ponovim „oružano“, usprotivimo najvećim svetskim vojnim silama. Drugi narodi su mudro umeli da pognu glavu i trpe Turska osvajanja pre 500 godina, Nemačka pre 70 godina,  NATO današnja, ali Srbi NE.

Prenosim vam fantastičan tekst sa Zubaričinog bloga koji upravo o ovome govori. Iako je uobličen na pomalo komičan način , tekst ubada u suštinu našeg našeg mentaliteta.

 

Politička istorija Srbije

 

Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne, a medu njima, naravno, i Srbe.

I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu naočitu osobinu, neka to bude kurcenje, a da stvar učinim zanimljivijom, neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova.

I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka i dok neka sila ne popizdi, pa vas satre do poslednjega.

I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji, dok konačno, u 7. veku, ne dođoše na Balkan.
Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas.
Štaviše, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.

I kurčismo se tako vekovima prilično uspešno, dok ne dođoše Turci.
Kako dođoše, tako rekoše: Aman, Srbistanci, dajte da prođemo tuda, pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu.
Srbi odgovoriše: Kurac ćete da prođete!
Satreše nas u bici na Kosovu polju….

Posle pet vekova satiranja od strane Turaka, setiše se neki Srbi
glavnog oružija svojih čukun-dedova i odlučiše da se ipak pobune…izbi buna.
Turci vele: evo vam primirje jer imamo posla u drugim zemljama, manite se sada kurčenja…
Srbi vele: Evo vama kurac!
I nastaviše Turci da nas gaze još 100 godina…

Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata.
Austrougarska reče: Aman, Srbi, deset puta smo veći od vas, predajte se.
Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre!!!
Satraše nas, ubiše svakog drugog Srbina.

Dođe i Drugi svetski rat. Vlada pred tolikom silom potpisala pakt.
Ali srpski narod viče: Kurac pakt!!!
Nemacka kaže: Dobićete po pičci…
Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd, za mnogo godina!!!
Satreše nas, i ubiše jos trećinu Srba.

Onda nas je Bog pustio da se malo razmnožimo u Titovoj SFRJ, jer nas je bilo premalo da bi nas neko satirao kako treba. Razmnožiše se Srbi u SFRJ i pomisliše da je cela njihova. Slovenci, Hrvati, Bosanci, Makedonci, a naposletku i Crnogorci, ne mišljaše tako i rekoše Srbima: Manite se Srbi snova o velikoj Srbiji i pustite nas da živimo u nasim zemljama i da sami sebi gazdujemo…
Srbi iz Beograda poručiše: Kurac ćete da budete glavni! Mi smo glavni!!!
Onda svi oni isteraše Srbe iz svojih zemalja u Srbiju, gde im je i mesto.

Srbi se osvrnuše oko sebe i videše na jugu masu Šiptara, koji se u
medjuvremenu nakotiše do milionskog broja. Poslednjih 600 godina Srbi bejahu zauzeti raznim ratovima i kurčenjem i nisu obraćali pažnju na Kosovo.
Rekoše Šiptarima: Hej, bre, Šipci! Šta ćete vi tu u tolikom broju! To
je Srbija bre!!! Kurac ćete da živite tu! Ajde mrš u Albaniju!
Šiptari se obratiše Amerima za pomoć, jer su ih snabdevali drogom i imali dobre poslovne veze..
Ameri dođoše i rekoše Srbima: Srbi, ne kurčite se, manite Šiptare i dajte nam bazu na Kosovu, kad smo vec došli…
Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite!!!
Satraše nas do temelja tomahavcima, a da nijedan vojnik nije kročio u Srbiju.

NATO sada viče: Uđite u naš pakt i ne kurčite se da vas ne razguzimo.
Mi odgovaramo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac!!!!
Epilog sledi uskoro…

.