Pravopis Srpskog jezika

Podsetnik pravopisa Srpskog jezika, za one koji nisu uvek sigurni kako se šta pravilno pišu:

  • Velika i mala slova
  • Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči
  • Interpunkcija
  • Pravopisni znaci
  • Skraćenice
  • Pisanje tuđih reči

VELIKA I MALA SLOVA

Velikim početnim slovima se pišu:

  • lična imena i prezimena: Miloš, Zoran, Jovana, Petrović, Milošević, Jovanović;
  • pomoćna reč u imenima ako se stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim – De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
  • nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;
  • imena božanstava: Zevs, Afrodita, Apolon, Manitu;
  • imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;
  • imena pripadnika naroda: Srbi, Srbin, Grci, Grk, Crnogorac, Mađar;
  • imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;
  • imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Andromeda;
    Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom: naš mesec, sa zemlje, jako sunce,….
  • imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Mačva, Dalmacija, Beograd, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;
  • imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik;
    ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo.
  • imena ulica i trgova, ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša, Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica;
  • imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;
  • nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost“, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko pevačko društvo, Sportsko društvo „Partizan“, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;
  • nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Svet kompjutera;
  • istorijski događaji: Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija
  • imena sklopljenih sporazuma i mira: Karlovački mir, Varšavski pakt
  • imena ulica i trgova: Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Ulica kneza Danila
    Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna:
    Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,….
  • imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime: Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
  • obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu): Vi, Vaš, Ti, Tvoj
  • skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka): VJ, OŠ, RS, APV, …
  • prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
    Al’ govori Musa Arbanasa: „Priđi, Marko, ne zameći kavge, il’ odjaši da pijemo vino…“;
  • nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
    Draga mama,
    Tvoje pismo sam primila tek juče iako…
  • prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Malim slovom se piše:

  • nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja;
    na primer:
    „Hoće li svi“, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?“;
  • nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
    „Hoćemo!“ – odgovorili su svi prisutni učenici.
    „Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka“ – povikaše neki učenici.
  • zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
    Osnovnoj školi „J.J. Zmaj“,
    Obaveštavamo vas da je…
  • nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta: humanizam, romantizam, srednji vek
  • učesnici pokreta i ratova: solunac, republikanac
  • zvanja i titule: despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor, sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik)
  • prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica na ski, ški, čki: novosadski, vršački,…

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE REČI

Sastavljeno se pišu:

  • redni brojevi: petogodišnji, dvestoti
  • imenice: Beograd, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar
  • nijanse boja: svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (sa crticom ako se misli na obojenost sa više boja: plavo-bela, crveno-beli,…)
  • nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
  • prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);
  • imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali.
    Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
  • prilozi: kadkad, kojekuda, takoreći
  • složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
  • izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše
  • u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete
  • rečica „put“: jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno za „puta“ i redne brojeve: četiri puta, pet puta, sto puta, drugi put, treći put, svaki put)
  • rečica „ne“ uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj
  • rečica „naj“ u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

Sa crticom se pišu:

  • višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;
  • dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik
  • kombinacije: ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, crveno-beli, pet-šest, dan-dva
  • uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi
  • kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 8-časovni rad
  • dvojna prezimena: Savić-Petrović (ali ako se prvi deo menja po padežima, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)

Sa crticom i razmacima (tzv: ne crtica) se pišu:

  • kombinacija višečlanih brojeva: dvadeset jedan – dvadeset dva
  • kombinacija lokacija: voz Beograd – Bar, raketa zemlja – vazduh

Rastavljeno se pišu:

  • rečica „ne“ piše se odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,… Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj, i trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno
  • odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
  • rečica „li“ uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to?
    i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
  • izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje
  • kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,..

INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne – potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar!

Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 – 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

  • reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.
  • nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.
  • paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.
  • rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.
  • rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.
  • reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.
  • vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.
  • uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!
  • umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.
  • između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

  • između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.
  • između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis

Dve tačke se se stavljaju:

  • iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.
  • ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: „Novac za ekskurziju je obezbeđen“.

Navodnicima se obeležavaju:

  • tuđe reči kad se doslovno navode. Na primer: Ulazeći svi zagrajaše „Srećan ti rođendan!“
  • reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu želi da se da suprotno značenje. Znam, ti si „vrednica“. Doneo je tvoj „veliki prijatelj„.

Crta se piše:

  • Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štampanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
    – Ko je to bio? – Upita majka.
    – Moj drug.
    – Zašto ga nisi pozvao unutra?
    – Žurio je – promrmlja Miloš.
  • kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad – nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam – ne vredi, zbunila sam se

 

PRAVOPISNI ZNACI

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znaci porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

  • Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
    – iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
    – iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.
    Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.:
    O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani.
    Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije.
    Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.
  • Dve tačke se kao pravopisni znak pišu između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema“. Na primer:
    Rezultat utakmice je 2:1 u korist „Crvene Zvezde“.
    Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.
  • Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
    Predlozi su: kod, pored, u, sa…
    Kad se voz zaustavio, on se pojavi… i reče: „Divno je vratiti se kući“.
  • Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
    1. između brojeva umesto predloga do, npr.:
      Kupi 10 – 15 kilograma krompira.
      Ivo Andrić (1892 – 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

      Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.
    2. između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer:
      Put Beograd – Niš ima veliki privredni značaj.
    3. između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda“ – „Partizan“ je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.
  • Crtica se kao pravopisni znak piše:
    1. između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting
    2. pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka
    3. u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima:
      150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak
    4. između skraćenica i nastavka za oblik, na primer:
      Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.
  • zagrada kao pravopisni znak:
    1. služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
      Predlog s(a) us instrumental sredstva se ne upotrebljava.
    2. stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak: 1), 2), 3) itd. – a), b), v) itd.
  • apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?
  • znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer: himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)
  • znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
    1. znak > se čita „dalo je“ ili „razvilo se u“, npr.: tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
    2. znak < se čita „postalo je od“, npr.: crnji < crn -ji; junače – junak –e
  • akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
    Sâm sam to uvideo.
    Došao je da dâ oglas.
  • genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerã možete zaključiti o toj pojavi.
    Znači, genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.

SKRAĆENICE

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

  • Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
    • skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
      br. (broj) tzv. (tako zvani) ž.r. (ženski rod)
      uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
      str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)
    • skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
      m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
      cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
      km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
      kg (kilogram) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
      mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)
      Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.
    • Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
  • Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:
    • neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
      VPŠ – Viša poslovna škola, UN – Ujedinjene nacije, PTT – Pošta, telefon, telegraf
    • neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
      Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
    • skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
      Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

PISANJE TUĐIH REČI

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

  • Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju:
    astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.
  • U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika:
    • Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.
    • Tuđa vlastita imena pišu se različito:
      • izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo kad se pominje prvi put
      • onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
      • fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
    • Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

slika preuzeta sa www.freedigitalphotos.net

5 Comments

  1. Зорица каже:

    Поздрав! По Правопису из 2010. године, Херцег Нови, Иванић Град се пише без цртице.
    Реч „трг“ се пише малим словом када није прва реч у оквиру вишечланог назива; нпр. Студентски трг.
    Ево једног линка: http://www.pitajtelektora.com/?p=1375

  2. stanislava каже:

    da li je pravilno u potpisu pisati V.D. DIREKTOR ili v.d. DIREKTOR

    • miroslav каже:

      Ako ćeš koristiti tačke u skraćenici onda malim, bez tačaka ide velikim, dakle:
      „v.d. direktor“ ili „VD direktor“.
      Inače nema potrebe da „direktor“ pišeš velikim slovima.

  3. Тијана каже:

    Здраво! Замолила бих за помоћ. Читала сам да се реч кадкад може написати и овако, али и као кад-кад, све у зависности од тога у ком контексту се употребљава. Међутим, нисам наишла на прави одговор у чему је разлика тј. када се пише кадкад, а када кад-кад… Видела сам да сте Ви већ написали да се прилог кадкад пише увек спојено, али ја, као што већ написах, имам податак да је могуће написати и кад-кад… Зато само у недоумици. Молим за објашњење.
    Такође, у реченици: И веселој девојчици у шареној хаљиници кадкад испадне обруч који је лагано вртела око свог тананог струка., како је правилно написати, кадкад, кад-кад или можда кад кад?
    Унапред захвална

  4. Страхиња каже:

    Накратко или на кратко? 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *