Podsetnik pravopisa Srpskog jezika, za one koji nisu uvek sigurni kako se šta pravilno pišu:
- Velika i mala slova
- Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči
- Interpunkcija
- Pravopisni znaci
- Skraćenice
- Pisanje tuđih reči
VELIKA I MALA SLOVA
Velikim početnim slovima se pišu:
- lična imena i prezimena: Miloš, Zoran, Jovana, Petrović, Milošević, Jovanović;
- pomoćna reč u imenima ako se stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim – De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
- nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;
- imena božanstava: Zevs, Afrodita, Apolon, Manitu;
- imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;
- imena pripadnika naroda: Srbi, Srbin, Grci, Grk, Crnogorac, Mađar;
- imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;
- imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Andromeda;
Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom: naš mesec, sa zemlje, jako sunce,…. - imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Mačva, Dalmacija, Beograd, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;
- imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik;
ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo. - imena ulica i trgova, ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša, Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica;
- imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;
- nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost“, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko pevačko društvo, Sportsko društvo „Partizan“, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;
- nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Svet kompjutera;
- istorijski događaji: Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija
- imena sklopljenih sporazuma i mira: Karlovački mir, Varšavski pakt
- imena ulica i trgova: Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Ulica kneza Danila
Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna:
Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,…. - imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime: Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
- obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu): Vi, Vaš, Ti, Tvoj
- skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka): VJ, OŠ, RS, APV, …
- prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al’ govori Musa Arbanasa: „Priđi, Marko, ne zameći kavge, il’ odjaši da pijemo vino…“; - nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako… - prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.
Malim slovom se piše:
- nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja;
na primer:
„Hoće li svi“, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?“; - nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
„Hoćemo!“ – odgovorili su svi prisutni učenici.
„Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka“ – povikaše neki učenici. - zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi „J.J. Zmaj“,
Obaveštavamo vas da je… - nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta: humanizam, romantizam, srednji vek
- učesnici pokreta i ratova: solunac, republikanac
- zvanja i titule: despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor, sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik)
- prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica na ski, ški, čki: novosadski, vršački,…
SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE REČI
Sastavljeno se pišu:
- redni brojevi: petogodišnji, dvestoti
- imenice: Beograd, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar
- nijanse boja: svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (sa crticom ako se misli na obojenost sa više boja: plavo-bela, crveno-beli,…)
- nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
- prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);
- imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali.
Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.; - prilozi: kadkad, kojekuda, takoreći
- složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
- izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše
- u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete
- rečica „put“: jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno za „puta“ i redne brojeve: četiri puta, pet puta, sto puta, drugi put, treći put, svaki put)
- rečica „ne“ uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj
- rečica „naj“ u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.
Sa crticom se pišu:
- višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;
- dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik
- kombinacije: ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, crveno-beli, pet-šest, dan-dva
- uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi
- kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 8-časovni rad
- dvojna prezimena: Savić-Petrović (ali ako se prvi deo menja po padežima, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)
Sa crticom i razmacima (tzv: ne crtica) se pišu:
- kombinacija višečlanih brojeva: dvadeset jedan – dvadeset dva
- kombinacija lokacija: voz Beograd – Bar, raketa zemlja – vazduh
Rastavljeno se pišu:
- rečica „ne“ piše se odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,… Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj, i trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno
- odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
- rečica „li“ uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to?
i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca? - izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje
- kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,..
INTERPUNKCIJA
U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.
Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.
Tačka se stavlja na kraju obaveštajne – potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.
Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar!
Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!
Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 – 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.
Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.
Zarezom se odvajaju:
- reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.
- nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.
- paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.
- rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.
- rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.
- reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.
- vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.
- uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!
- umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.
- između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.
Tačka i zarez se upotrebljavaju:
- između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.
- između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis
Dve tačke se se stavljaju:
- iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.
- ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: „Novac za ekskurziju je obezbeđen“.
Navodnicima se obeležavaju:
- tuđe reči kad se doslovno navode. Na primer: Ulazeći svi zagrajaše „Srećan ti rođendan!“
- reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu želi da se da suprotno značenje. Znam, ti si „vrednica“. Doneo je tvoj „veliki prijatelj„.
Crta se piše:
- Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štampanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
– Ko je to bio? – Upita majka.
– Moj drug.
– Zašto ga nisi pozvao unutra?
– Žurio je – promrmlja Miloš. - kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad – nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam – ne vredi, zbunila sam se
PRAVOPISNI ZNACI
Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znaci porekla, akcentski znaci i genitivni znak.
- Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
– iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
– iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.
Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.:
O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani.
Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije.
Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak. - Dve tačke se kao pravopisni znak pišu između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema“. Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist „Crvene Zvezde“.
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti. - Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa…
Kad se voz zaustavio, on se pojavi… i reče: „Divno je vratiti se kući“. - Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 – 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 – 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. - između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer:
Put Beograd – Niš ima veliki privredni značaj. - između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda“ – „Partizan“ je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.
- između brojeva umesto predloga do, npr.:
- Crtica se kao pravopisni znak piše:
- između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting
- pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka
- u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima:
150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak - između skraćenica i nastavka za oblik, na primer:
Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.
- zagrada kao pravopisni znak:
- služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) us instrumental sredstva se ne upotrebljava. - stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak: 1), 2), 3) itd. – a), b), v) itd.
- služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
- apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?
- znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer: himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)
- znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
- znak > se čita „dalo je“ ili „razvilo se u“, npr.: tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
- znak < se čita „postalo je od“, npr.: crnji < crn -ji; junače – junak –e
- akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas. - genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerã možete zaključiti o toj pojavi.
Znači, genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.
SKRAĆENICE
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:
- Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
- skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (tako zvani) ž.r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine) - skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilogram) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)
Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom. - Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
- skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
- Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:
- neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ – Viša poslovna škola, UN – Ujedinjene nacije, PTT – Pošta, telefon, telegraf - neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom. - skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
- neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
PISANJE TUĐIH REČI
U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.
U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.
Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:
- Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju:
astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd. - U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika:
- Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.
- Tuđa vlastita imena pišu se različito:
- izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo kad se pominje prvi put
- onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
- fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
- Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.
slika preuzeta sa www.freedigitalphotos.net
Pozdrav! Po Pravopisu iz 2010. godine, Herceg Novi, Ivanić Grad se piše bez crtice.
Reč „trg“ se piše malim slovom kada nije prva reč u okviru višečlanog naziva; npr. Studentski trg.
Evo jednog linka: http://www.pitajtelektora.com/?p=1375
da li je pravilno u potpisu pisati V.D. DIREKTOR ili v.d. DIREKTOR
Ako ćeš koristiti tačke u skraćenici onda malim, bez tačaka ide velikim, dakle:
„v.d. direktor“ ili „VD direktor“.
Inače nema potrebe da „direktor“ pišeš velikim slovima.
Da li se piše „VD direktor“ ili „VD direktora“?
Zdravo! Zamolila bih za pomoć. Čitala sam da se reč kadkad može napisati i ovako, ali i kao kad-kad, sve u zavisnosti od toga u kom kontekstu se upotrebljava. Međutim, nisam naišla na pravi odgovor u čemu je razlika tj. kada se piše kadkad, a kada kad-kad… Videla sam da ste Vi već napisali da se prilog kadkad piše uvek spojeno, ali ja, kao što već napisah, imam podatak da je moguće napisati i kad-kad… Zato samo u nedoumici. Molim za objašnjenje.
Takođe, u rečenici: I veseloj devojčici u šarenoj haljinici kadkad ispadne obruč koji je lagano vrtela oko svog tananog struka., kako je pravilno napisati, kadkad, kad-kad ili možda kad kad?
Unapred zahvalna
Nakratko ili na kratko? 🙂
Postovani, dobar dan.
Molila bih Vas da mi pojasnite:
da li postoje pravopisna pravila za LICNO potpisivanje?
Da li mogu da imam potpis u citljivoj formi koju god hocu
(prezime pa ima, samo prezime, ime sr.slovo prezime, itd)
ili moram uvek prvo ime pa prezime da bi bilo pravopisno…?